Dugo iščekivani film „Bićemo prvaci sveta“, o usponu jugoslovenske košarke, koji se prikazuje u Cineplexx bioskopu u našem UŠĆE Shopping Centru, okupio je fantastičnu glumačku ekipu.
Svoje mesto među najboljima našao je i šarmantni Aleksandar Radojičić, u liku proslavljenog Bore Stankovića. Porazgovarali smo sa Aleksandrom i evo šta nam je otkrio, specijalno za naš blog.
Koliko puta si do sada odgledao film?
Nijednom, verovali ili ne. Zbog neodložnih obaveza nisam stigao da pogledam film ni na pres konferenciji. S nestrpljenjem čekam premijeru, da vidim kako je sve ispalo.
Košarka je na ovim prostorima uvek bila omiljena tema, te će muškarci rado poći u bioskop. Zbog čega devojke da pogledaju ovaj film?
Zbog muškaraca koji igraju u njemu. Šalim se, šalim se… (smeh) Istina, film govori o sportu, ali nije reč samo o košarkaškim utakmicama. Kroz tri mini epohe, 50-te, 60-te, 70-te, prikazano je kako se u tom periodu živelo u bivšoj Jugoslaviji, ima tu lepih ljubavnih priča… Mlađi, stariji, muškarci, žene… Svako će naći nešto što će mu zaokupiti pažnju.
Da li je ovo film koji će se gledati više puta, poput „Montevidea“?
Nadam se da će što više ljudi pogledati film bar jednom, da se neće voditi predrasudama i razmišljati po principu – pogledali smo „Montevideo“, zašto bi i „Bićemo prvaci sveta“. Ta dva ostvarenja ne treba porediti.
Vodiš li računa da u svečanim prilikama izgledaš ’posebno’?
Apsolutno! Ovakve svečanosti se ne dašavaju često. Ako imate sreće, to je par puta u toku godine. Vodim računa da ispoštujem događaj.
Poznate dame strogo vode računa da se ne pojave na dva važna događaja u istoj toaleti. Kakav je slučaj sa momcima?
Trudim se da – od prilike do prilike – to bude drugačije. Ako se ponovi neki detalj, bože moj. Nisam rob mode, još manje mi je važno kako će moju odevnu kombinaciju prokomentarisati u nekim novinama ili na portalu. Živimo u Srbiji gde ljudi vode računa da kada već nešto kupuju, to mogu da obuku bar dva puta.
Voliš li da ideš u šoping?
Ne, osim ako ne kupujem odeću za sport. Tada mi je obilazak radnji istinsko uživanje. Kupovina garderobe mi zadaje problem. Što sam stariji sve manje volim da idem u šoping.
Kako izgleda tvoja omiljena odevna kombinacija?
Moram priznati da, šta ću obući, često zavisi i od toga šta mi je ispeglano ili mi se nađe pri ruci. (smeh) Farmerke, majice, patike. To je ono što najčešće nosim. Često se dešava da ujutru izađem iz kuće i vratim se tek uveče, zato mi je bitno da dan provedem u odeći koja mi je udobna.
U više navrata glumio si likove iz epoihe. Možeš li zamisliti da privatno obučeš nešto nalik onome što se nosilo 30-tih ili 70-tih godina prošlog veka?
Zašto da ne, s tim što je reč o stilu koji pristaje ljudima u godinama. Ne mogu da zamislim sebe, recimo, sa šeširom, ali mogu sa elegantnom ešarpom.
Da li obilaziš radnje sa dečijom odećom?
Obilazim, kako da ne. Što mi je ćerkica starija, sve više joj dopuštam da učestvuje u odabiru odeće. Važno mi je da se ona dobro oseća u onome što nosi, da je to čini srećnom, pa se onda dogovaramo.